О књизи: 1978 / Ф. Енгелс је великог старогрчког филозофа Аристотела назвао најуниверзалнијом главом међу античким мислиоцима. Аристотелова дела су постала најважнија фаза у развоју научне теорије поезије и прозе. Аристотел уопштава искуство класичне епохе старогрчке културе и постиже невиђену дисциплину научног мишљења. Језик његове филозофије је врло једноставан и конкретан. Расправа „Поетика” изражава аристотеловску теорију поезије, а трактат „Реторика” теорију уметничке прозе. Обе ове познате расправе имале су универзални утицај на развој теорије књижевности..